Није ми се баш допадало да џеџим на подневном сунцу, али обећала сам Маши да је одведем на базен. Онда сам морала и да је снимам док се она спушта низ тобоган у воду. Уз њу, беше ту обично још по петоро-шесторо деце. Прилично нам се допало и то што је Маша за један евро уживала дупло више (место двадесет - преко четрдесет минута). Па не мари онај дечко што наплаћује: завалио се у лежаљци, слушалице му на ушима и ужива.
Елем, у једном трену спазим како ми се сестричина ухватила за оне мердевинице, с намером да се попне и изађе из базена (па отрчи опет на тобоган), али искрсну пред њом нека мала, те је претећи погледа и одгурну: бежи ти! Маша се, на моју жалост, помери и пропусти тог антихриста. Мала нема више од четири-пет година, али пуца од самопоуздања и смелости.
Елем, у једном трену спазим како ми се сестричина ухватила за оне мердевинице, с намером да се попне и изађе из базена (па отрчи опет на тобоган), али искрсну пред њом нека мала, те је претећи погледа и одгурну: бежи ти! Маша се, на моју жалост, помери и пропусти тог антихриста. Мала нема више од четири-пет година, али пуца од самопоуздања и смелости.
Чим уграбих прилику, објасних Маши да не треба (и не сме) да допушта том малом агресивном створу да је гура и ускаче преко реда. Покажи јој зубе, па ћеш видети како ће се и она повући. Пружи отпор (двапут си од ње већа)! Но џаба Маши говорити, није од те сорте (гледам је, па ко да гледам себе некад, само сам ја била далеко повученија и престрашена начисто).
Чујем после неког оца, Босанца, како свом синчићу (слабуњавом и несигурном, што се вазда тресао због хладне воде и канио да напусти водено поприиште, а тата га соколио да остане још), отприлике вршњаку ове клинке, вазда говори: пусти сееку, пусти сееку (боже, како људи погрешно уче своју децу, па им после криво кад нису кадра да се у животу снађу)! А не види човек да та мала, такође Босанка, сву осталу, већу, децу у базену терорише. Мала ускочи преко реда, погледа сваког попреко да му се ноге одсеку и да узмакне, а она трк на тобоган. А отац свеједнако: пусти сееку, пусти сееку (ако си луд, о главу ће ти се обити)!
Ма шта пусти мислим се, та ће сутра и мужа да млати. Ако се сад не стане на пут, ко ће то зауздати? Не пуштај, узвраћај истом мером! Безобразно дериште у безобразног човека (или жену, свеједно) израсте, па ће то после неко морати да трпи (што у кући, што, рецимо, на неком шалтеру).
Чујем после неког оца, Босанца, како свом синчићу (слабуњавом и несигурном, што се вазда тресао због хладне воде и канио да напусти водено поприиште, а тата га соколио да остане још), отприлике вршњаку ове клинке, вазда говори: пусти сееку, пусти сееку (боже, како људи погрешно уче своју децу, па им после криво кад нису кадра да се у животу снађу)! А не види човек да та мала, такође Босанка, сву осталу, већу, децу у базену терорише. Мала ускочи преко реда, погледа сваког попреко да му се ноге одсеку и да узмакне, а она трк на тобоган. А отац свеједнако: пусти сееку, пусти сееку (ако си луд, о главу ће ти се обити)!
Ма шта пусти мислим се, та ће сутра и мужа да млати. Ако се сад не стане на пут, ко ће то зауздати? Не пуштај, узвраћај истом мером! Безобразно дериште у безобразног човека (или жену, свеједно) израсте, па ће то после неко морати да трпи (што у кући, што, рецимо, на неком шалтеру).
Нема коментара:
Постави коментар