Недавно ме сестра упита, тачније прекори, што једној особи никад, каже она, не лајкујем статусе. Одговор је врло прост. Извини, а зашто би требало да лајкујем оно што ми се не свиђа (што не одговара мом начину размишљања, превише је патетично за мој укус...)?! /Додуше, морам да будем искрена, некад лајкујем неке слике јер знам да ће људима то значити, а не допадају ми се (ако је лоша композиција, превише крша на њој и из сличних уметничких разлога)./
Нисам знала да нешто треба да лајкујем због родбинских, пријатељских и ма каквих односа с аутором, тачније "цитатором" (ако ме ишта нервира, то је навођење туђих речи без навођења имена аутора; у ствари, лажем - још више ме нервира кад се тим речима неко диви, а објављивач и даље не наводи да речи нису његове (но, ја увек видим туђе перје којим се неко окитио), већ поносно прихвата хвалу.
И на страну све, једини услов да ја нешто лајкујем јесте да ми се то допада (изузев оног племенитог лајковања фотографија, које горе поменух, јер мене ништа не кошта, а некоме ће да годи).
Па нек су ми и отац и мајка, кад пишу и објављују глупости (по мом мишљењу, које није неприкосновено), нећу да им лајкујем да су још толики.
Нисам знала да нешто треба да лајкујем због родбинских, пријатељских и ма каквих односа с аутором, тачније "цитатором" (ако ме ишта нервира, то је навођење туђих речи без навођења имена аутора; у ствари, лажем - још више ме нервира кад се тим речима неко диви, а објављивач и даље не наводи да речи нису његове (но, ја увек видим туђе перје којим се неко окитио), већ поносно прихвата хвалу.
И на страну све, једини услов да ја нешто лајкујем јесте да ми се то допада (изузев оног племенитог лајковања фотографија, које горе поменух, јер мене ништа не кошта, а некоме ће да годи).
Па нек су ми и отац и мајка, кад пишу и објављују глупости (по мом мишљењу, које није неприкосновено), нећу да им лајкујем да су још толики.
Нема коментара:
Постави коментар