Игњат је пре неко вече на мору први пут одгледао представу, тачније њену прву половину. /До пре отприлике месец дана он није хтео ни цртани да погледа. У међувремену појачала му се заитересованост и концентрација./
У Бару се на летњој позорници појавила Пепа прасе (илити мала крмачица, о којој Игњат још ништа не зна, а камоли о њеној свињској породици).
Пре но што је почело, он се врпољио у мом крилу и освртао, (узалуд) тражећи родитеље. Повремено је завлачио руку у кесу с кокицама, коју је држала Маша, те извлачио пуне шаке (дете тако мало, а већ алаво), из којих су се кокице потом расипале по поду.
Кад се светла погасише и сви повикаше "браво", запљеска рукама и он: б'авоо! Неко време је гледао заинтересовано и мирно. Наједном се закашља (а потом и закмеча), па ја турих брзо руку у торбу на седишту поред, не бих ли дограбила воду. А у торби: моја флашица с водом, Игијева флашица (од неке јане или слично) с водом, Игијева флашица на цуцлу с млеком, Игијева флашица на цуцлу с водом... Лажара, телефон, поп с брадом, апарат, марамице... па се ти снађи.
Извукох (онако успаничена, због Игњатовог ремећења рецепције осталих гледалаца) једну флашицу, али с млеком (место водом), па му у уста тутнух. Али он је не хтеде нити хтеде да ућути док не нађох лажару. Не беше ни пола представе прошло, а он заспа (не можемо ни њега да кривимо, представа почела у девет). И тако смо Маша и ја мирно дочекале крај.
У Бару се на летњој позорници појавила Пепа прасе (илити мала крмачица, о којој Игњат још ништа не зна, а камоли о њеној свињској породици).
Пре но што је почело, он се врпољио у мом крилу и освртао, (узалуд) тражећи родитеље. Повремено је завлачио руку у кесу с кокицама, коју је држала Маша, те извлачио пуне шаке (дете тако мало, а већ алаво), из којих су се кокице потом расипале по поду.
Кад се светла погасише и сви повикаше "браво", запљеска рукама и он: б'авоо! Неко време је гледао заинтересовано и мирно. Наједном се закашља (а потом и закмеча), па ја турих брзо руку у торбу на седишту поред, не бих ли дограбила воду. А у торби: моја флашица с водом, Игијева флашица (од неке јане или слично) с водом, Игијева флашица на цуцлу с млеком, Игијева флашица на цуцлу с водом... Лажара, телефон, поп с брадом, апарат, марамице... па се ти снађи.
Извукох (онако успаничена, због Игњатовог ремећења рецепције осталих гледалаца) једну флашицу, али с млеком (место водом), па му у уста тутнух. Али он је не хтеде нити хтеде да ућути док не нађох лажару. Не беше ни пола представе прошло, а он заспа (не можемо ни њега да кривимо, представа почела у девет). И тако смо Маша и ја мирно дочекале крај.
Нема коментара:
Постави коментар