петак, 7. август 2015.

Баја до ј...мога

Лежећи положај тик уз обалу привилегован је за посматрача. Ево данас сам се неколико пута, ако не гласно, оно бар нескривено, насмејала (а бејах сама самцита). Недалеко од мене у води до листова стајао је неки баја (не волим тај израз и придајем му негативну конотацију, користим га управо зато што ми је смешан и некако поспрдан, а као да говори о нарцисоидном и нереалном ставу поменутог баје према самоме себи).
На главу натукао платнени шешир, ставио наочари за сунце и под њима вероватно одмерава голишаву једру младеж (мислећи коју ће прво, а коју ће после и да нема те која на његов шарм, а богами и бицепсе, видећете, не би пала). И не би толико било ни упадљиво ни смешно, да, на све то, не стајаше руку задигнутих и заденутих изнад главе (као да је у хоризонталном положају). Погледам ја једном, он стоји тако, погледам други пут, руке на истом месту, звирнем поново - све исто, и тако сваки пут; на крају установих да се добрих пола сата није мрднуо. Е на какве је све муке човек спреман да привуче ловину. Мисли да је (препланули) баја до ј..., а оно до мога (шта год то значило, а управо ми на ум паде синоним којег највише воле кад не пада).
По изразу усана видим да је сав важан, расте ко квасац (а ни иначе није омален), мислећи како је заносан и неодољив. Да пукнеш од смеха (само се благо осмехнух да пуцањем не узнемиравам ситну децу у плићаку). Груди му рутаве да рутавије не могу бити. /Мушкарци, слободно се депилирајте: глатке груди неће вас учинити педерима!/ Истурио сунцу пазухе, али и груди због којих би се и моја сестра, врсна дојиља, постидела. /Свака жена која мисли да су јој груди оклембешене треба то да види./Е мој б(р)ај(к)о!

Нема коментара:

Постави коментар