Машина мама, пошто се сву ноћ рвала с вирусом, сатима је наизменично успављивала два детета. И таман једно у сан утоне, друго се из сна прене, па опет Јово наново (тј. не Јова него мајка). Машин отац рекао је да ће пешице отићи по хлеб, па се изврнуо на кревет полеђушке и заспао (њега нико не треба да љушка). Стога смо Маша и ја ставиле шешириће и наочаре за сунце, те се упутиле низбрдо до продавнице. Беше већ готово подне, а ником се није журило, сви мрљаве (који због вируса, а који због губитка апетита).
Пошто нам откуца рачун, момак у продавници, млађани Црногорац, упита Машу: слушаш ли што мајку? /Ала би то мајка била: зелена хаљина, зелена марама и наруквица, зелене сандале, зелени шешир и зелени нокти... Нека јајна ћелија вришти да ми из материце закмечи./ Ја сам тетка, рекох одмах, осмехнувши се. И додадох: не слуша никог.
Маша је бленула ко теле у шарена врата. А како изађосмо из радње, упита: шта каже, ја га ништа не разумем? А кад по цео дан певамо "ђе се купаш, ђе шкољке скупљаш" (од чега њеном оцу иде пена на уста), то разумијеш?
Пошто нам откуца рачун, момак у продавници, млађани Црногорац, упита Машу: слушаш ли што мајку? /Ала би то мајка била: зелена хаљина, зелена марама и наруквица, зелене сандале, зелени шешир и зелени нокти... Нека јајна ћелија вришти да ми из материце закмечи./ Ја сам тетка, рекох одмах, осмехнувши се. И додадох: не слуша никог.
Маша је бленула ко теле у шарена врата. А како изађосмо из радње, упита: шта каже, ја га ништа не разумем? А кад по цео дан певамо "ђе се купаш, ђе шкољке скупљаш" (од чега њеном оцу иде пена на уста), то разумијеш?
Нема коментара:
Постави коментар