Док смо, тек пристигавши на плажу, стајали под боровима и простирали лежаљке, Маша наједном викну: видите, видите! Сви, укључујући и деду, који је управо крај нас привезивао лежаљку за дрво, дигосмо поглед (следећи Машин) ка небу: шта је (а не знамо ни где је)?
Нешто скакуће као птица, а није птица, настави Маша узбуђено. Птица не скакуће по дрвећу, лупих (као да нема оних што имају страх од летења или просто хоће да одморе крила), пре но што спазих дугачак разбарушен репић уз једну високу грану. Наравно да није птица, кад је веверица! Јаоо, веверица, узвикну Маша (исто већ бејах узвикнула ја)! Јаоо, веверица, кликнула и моја сестра.
Само деда није хтео да кликне. Али нам рекао да веверица има обичај да силази на појило. Пусте јој воду на туш, а она сиђе и сркуће. Данас канда није била жедна.
Нешто скакуће као птица, а није птица, настави Маша узбуђено. Птица не скакуће по дрвећу, лупих (као да нема оних што имају страх од летења или просто хоће да одморе крила), пре но што спазих дугачак разбарушен репић уз једну високу грану. Наравно да није птица, кад је веверица! Јаоо, веверица, узвикну Маша (исто већ бејах узвикнула ја)! Јаоо, веверица, кликнула и моја сестра.
Само деда није хтео да кликне. Али нам рекао да веверица има обичај да силази на појило. Пусте јој воду на туш, а она сиђе и сркуће. Данас канда није била жедна.
Нема коментара:
Постави коментар