Популарност

Неретко се дешава да ми људи на улици прилазе и хвале мој стил, моје сукње и блузе, накит, то што комбинујем црвену и зелену, зелену и жуту, зелену и пинк...и што уклапам и најситније детаље. (Добро, прекјуче ми пролазник рече да, због зелених фармерица и наранџасте блузе, личим на харлекина.)
Недавно бејах обукла дугу зелену сукњу, чипкасту жуту блузу и преко чела навукла траку са жутим цветићима. То је било довољно не само да привлачим погледе куд год мрднем, но и да очарам припаднике ромске националности (мисле да смо наши). Постарија госпођа, што, с испруженом руком, сеђаше на тротоару у Улици царице Милице (видећи ме такву, неодољиву), довикну за мном (надајући се ваљда да ме тим "својатањем" придобије): Касандра, дај неки динар... но Касандра тврда срца била, да у џепић руку не спустила. /Ко, бре, Касандра? Она се облачила баш китњато; ако мислиш да ми је то неки комплимент, вараш се./ Потом на аутобуској станици друга Ромкиња крај мене мину с омањим чопором ситне деце, а једно од њих застаде, очито очарано, и погледа ме, широког осмеха, оздо под наочаре за сунце.
Чувши све то, моја Маша озбиљно примети: па ти си постала популарна!