Неко време Игњат је опуштено грабио шљунак лопатицом и насипао га у кофицу. Онда се примакла Маша, која је оруђе (дискретно, како то старије сестре умеју) преузела, па је Игњат остао голорук.
А Игњат не воли да буде беспослен, тј. баш воли да петља око каменчића (што ти је сорта - отац му је каменорезац). Осврнуо се уоколо, па спазио у близини кофицу. И лепо видим из воде како се на њу намерачио, да је узме власнику пред очима. А исто је видела и млада баба што у наручју држаше тамнопутог дечачића. И како Игњат уопште није реаговао на моја довикивања, а Маша још мање, баба, крајње озбиљна, за сваки случај (јер Игњат је бивао све ближи), узе кофицу у руке и тобоже у њу поче убацивати каменчиће.
А Игњат не воли да буде беспослен, тј. баш воли да петља око каменчића (што ти је сорта - отац му је каменорезац). Осврнуо се уоколо, па спазио у близини кофицу. И лепо видим из воде како се на њу намерачио, да је узме власнику пред очима. А исто је видела и млада баба што у наручју држаше тамнопутог дечачића. И како Игњат уопште није реаговао на моја довикивања, а Маша још мање, баба, крајње озбиљна, за сваки случај (јер Игњат је бивао све ближи), узе кофицу у руке и тобоже у њу поче убацивати каменчиће.
Е, не би ти појео, помислих. Ала ви, госпођо, не знате да се играте! И не треба нам, имамо ми своју. Купићемо још једну ако нам се ћефне. Добро, видимо да ти тај малиша има црначке крви, видимо - по к...оврџавој коси. Иначе, боље да се пред мојим сестрићем покрије ушима, или бар гаћама (а да му на црту не излази, постидеће се). Није лепо да се ругамо, али некад човек мора да узврати и ниским, бар литерарним, ударцем.
Нема коментара:
Постави коментар