Беше око поноћи кад смо се на улици растајале: њих две одшкринуше капију родне куће, а ја се упутих низ улицу. Треба ли да те испратимо, упита једна. Јок, не плашим се, рекох. А имаш и кишобран, рече она иста; ако те нападне неко неодговарајући, ти га млатни. Нико не одговара, пожурих да јој "нацртам" (то годинама радим, а опет ме нико не разуме), биће умлаћених!