Маша и ја заједно смо ишле по ужину (док нас остали чекаху на плажи), па смо успут ћаскале. Једна од нас две готово да не престаје да прича (прилично гласно, а занимљиво; људи на плажи не престају да јој се смешкају и да прислушкују). Ти знаш да те обожавам, кажем јој, осмехнуто (а нисам склона таквим вербалним изливима емоција, чак ни према сестрићима). Што, упита она. Па баш зато што и не знаш.
Обожавам (кад сам већ отворила срце, да га не сустежем) и Миу, Матију, Игија и Сташу. Зато што сте лепи, паметни, занимљиви и духовити. И зато што сте МОЈИ.
Нема коментара:
Постави коментар