Плажа је, ако мене неко пита, пуна тужних призора. Посебно ми је тешко да гледам жене које су остале без лепоте, и без младости, без удварача и обожаватеља, без наде, без мотива и задовољства... Жена које њихови супрузи рутински (можда и с прикривеним гађењем) љубе, а одавно у томе не уживају (и сањају друге, младе и заносне... а оне се праве да то не знају). Жена које су млохавих, отромбољених, усахлих и, што је можда најтрагичније, остале без груди (а оне као да тога нису свесне и ич не маре што напречац постадоше непожељне, старе).
Јуче видех једну како, суморна (а још прилично млада, рекла бих), шета у једноделном купаћем, са меким (жицом обложеним) корпама, које су се, позамашне, тужно збрчкале на месту где су некад биле груди.
Ах, како је то потресно! Зашто продубљујеш своје ране и на потпуно раван грудни кош прислањаш успомену на негдашњу једрину и бујност? Не живи у прошлости, купи нови, подеснији, купаћи - мање ће да боли (чак и ако немаш никог да те воли)!
Јуче видех једну како, суморна (а још прилично млада, рекла бих), шета у једноделном купаћем, са меким (жицом обложеним) корпама, које су се, позамашне, тужно збрчкале на месту где су некад биле груди.
Ах, како је то потресно! Зашто продубљујеш своје ране и на потпуно раван грудни кош прислањаш успомену на негдашњу једрину и бујност? Не живи у прошлости, купи нови, подеснији, купаћи - мање ће да боли (чак и ако немаш никог да те воли)!
Нема коментара:
Постави коментар