Лекарска ординација под јеловином

Огњен и ја седимо под јеловином. Ја седим тако да су ми ноге савијене у коленима и ослоњене о ивицу стола (то је положај беспомоћног, којем је понестало муниције за борбу - не могу даље). Огњен каже да не види добро, треба да носи наочаре. Па јеси ишао код лекара? Јесте, али лекарка му је рекла да је то зато што није био јео. А и не чујем баш добро (ако то мислиш кад ти се родитељи обраћају, и други су тинејџери наглуви), насмеја се. Куку, па ти си начисто дефектан, а још ти ни осамнаест није! Исклиберисмо се обоје, а њему се указа протеза. Па он као она три мајмуна: не видим, не чујем и не говорим (како треба)...
И ја треба да носим наочаре, ослабио ми вид, али не могу да се помирим с том чињеницом. Па теби од лаптопа, примти он. Јесте, а и од читања, баш ми се очи замарају.

Поменусмо рачунаре, па се осврнусмо на моју зависност. А кад си имала обичан рачунар, ниси толико... Јок, нисам, знала сам да осванем. Добро, нисам могла да га држим на ногама као лаптоп, па сам седела на столици, клечала на кревету (кичма ми је од тога ко спирала), висила о лустеру, дубила на рукама (само да што дуже останем будна и онлајн)...
Сад лаптоп користим лежећи. Али свеједно, сетих се, десило се да ме двапут заболи д... (да извините). Баш сам се била уплашила: црној мени, шта учиних, какав ли сам канцер даноноћним седењем "зарадила"? Огњен се засмеја (смешна локација, али бол нимало, верујте). А како си га на мору (и тамо сам лаптоп носила) користила, упита. Дупе (направих се луда)?! Исто као и код куће. И опет се јеловина затресе од нашег смеха. Па носила си га на море, упита. Дупе? Нигде без њега не идем.