И кад се рита, можда ногом пита

Уђох изјутра у продавницу, а сем два касира, занета у неком разговору, нигде продавца ни од корова (а ни корова не беше, све фино оплевљено). Осмотрих у задњем делу, код замрзивача, и видех нека врата на десној страни. ахаа, ту сте (дангубе)! Коначно се баш отуда појави неко мало створењце (метар и жилет) с флашом кока-коле (а флаша ко пола те женице) у десној и мобилним у левој руци. Климну главом упитно у правцу (ван)брачног пара (ја ипак не познајем те биографске чињенице поменутих људи), који јој беше најближе (а било би сувише безобразно да прође ко крај турског гробља, кад ови зинули ко сврачићи на југовину и чекају да им се обрати), али канда не разумеше сигнал (практично одобрење) да кажу шта је то тако битно да су у рано јутро (тек прошло девет) дошли да узнемиравају напаћену радничку класу. Она одмах (да не губимо време, док се ови приберу) на исти начин  (брадом одсечно напред), док истовремено рашири очи у упитник, климну ка мени ("шта ти оћеш?), да не прекида разговор. Упитах да ли може да се купи десет јаја или мора цео картон. Не може, одмахну она, настављајући пажљиво да слуша глас из мобилног и вероватно одахну што не мора да се бакће око мене и пакује јаја. 
Коначно је могла опет да седне и мирно лоче кока-колу (евентуално размењује телефонски нежности са супругом или, још боље, трачари с пријатељицом, која јој нож упире у леђа; и још кад успе да запали цигарету - па има ли веће среће и треба ли више човеку?). 
Жени могу обе руке да буду заузете, заузето и уво, а усне на готовс... има она још адута у рукаву... очи (да рашири, избечи, исколачи), друго уво (да окрене ка саговорнику, ако није добро чула), нос (да набере кад нешто непријатно мирише, кад јој не одговара...), главу (на све стране климаву, па воља јој да потврди, воља да одриче, а може да послужи и као упитна реченица: шта оћеш?)... И кад се рита, можда те ногом пита.