Сваког лета виђам чудне дечје гуме за пливање, код којих уопшт не могу да прокљувим коју животињу представљају. Све су недовољно дефинисане: гледаш, има рогове и реп, али не знаш је ли птица, лане или веверица. Биће да су то какве животињице из кинеске митологије.
Данас у једној таквој гуми приметих дечака, који се с оцем упутио у воду. Отац га држи за руку, а мали издигао гуму до појаса и то је окренуо натрашке, па му репина у виду фалуса дошла где не треба.
Данас у једној таквој гуми приметих дечака, који се с оцем упутио у воду. Отац га држи за руку, а мали издигао гуму до појаса и то је окренуо натрашке, па му репина у виду фалуса дошла где не треба.
Насмејах се, готово гласно (и то не беше последњи пут, свашта сам крај воде сагледала): алал вера, мали (и да сутра престанеш да растеш, ни центиметар не фали)! Истина, некако је гадно и неприлично. Следећи пут купи крокодила: и да га когод не препозна, мања ће опасност од њега да прети.
Нема коментара:
Постави коментар