Првог јутра на мору Игњат се пробудио пре свих, спустио се неспретно (то ја претпостaвљам; након мучног путовања, бејах у дубоком сну) с кревета и одјурио на терасу (да провири кроз ограду, али ко зна шта би му још могло пасти на памет). Од лепоте призора који се пред њим указао могла му је лажара испасти из уста и стрмоглавити се низ брдо.
Наредне ноћи његов тата ставио је једну столицу на другу, те их навукао до отворених терасних врата (захваљујући којима смо долазили до иоле свежег ваздуха тих првих, врелих ноћи). Међутим, наредног јутра је могао да (срећом) чује како Игњат без по муке пробија, тј. одгурује барикаду. Само дете на тераси велика је опасност, а одраслима тешко очи да отворе пре зоре. Реших да спроведем тест, те појачам рампу, па на две столице додадох још једну. И рекох: Иги, гурни! Иги, ко од шале (и послушни бичић), гурну. Ја додадох на те три и последњу столицу и опет му наложих да употреби силу и пробије "затворске зидине". Не баш тако лако, али ни запињући из петних жила, Иги помери и то (ивер не пада далеко од кладе: кад тата великим камењем лако барата, неће син да га обрука).
Свеједно, столице стављамо на исто место сваке ноћи: ако не могу да спрече Игњатов излазак (и осигурају му безбедност) својом снагом, бар звуком сигнализирају његово бекство из кревета и дневне собе, па ком је сан најтањи скочи на лагане ноге (и дограби малога бегунца, пре но што неки белај начини).
Наредне ноћи његов тата ставио је једну столицу на другу, те их навукао до отворених терасних врата (захваљујући којима смо долазили до иоле свежег ваздуха тих првих, врелих ноћи). Међутим, наредног јутра је могао да (срећом) чује како Игњат без по муке пробија, тј. одгурује барикаду. Само дете на тераси велика је опасност, а одраслима тешко очи да отворе пре зоре. Реших да спроведем тест, те појачам рампу, па на две столице додадох још једну. И рекох: Иги, гурни! Иги, ко од шале (и послушни бичић), гурну. Ја додадох на те три и последњу столицу и опет му наложих да употреби силу и пробије "затворске зидине". Не баш тако лако, али ни запињући из петних жила, Иги помери и то (ивер не пада далеко од кладе: кад тата великим камењем лако барата, неће син да га обрука).
Свеједно, столице стављамо на исто место сваке ноћи: ако не могу да спрече Игњатов излазак (и осигурају му безбедност) својом снагом, бар звуком сигнализирају његово бекство из кревета и дневне собе, па ком је сан најтањи скочи на лагане ноге (и дограби малога бегунца, пре но што неки белај начини).
Нема коментара:
Постави коментар