Готово сам убеђена да је тај последњи воз, у који би многи, претпостављам, силно волели да ускочим /или, (не) будем ли довољно хитра, бар да се обесим одостраг... боље но о дуд - кад нигде више у близини ни не расте, остала бих без ногу трагајући, а и прошла би ме суицидна намера/, без машиновође (канда је несрећник, јер више није могао да вози укруг (у глави му се завртело), чекајући да се наканим и ускочим, сам искочио кроз прозор), зато воз тако сумануто јури низ стрмину.
Нема коментара:
Постави коментар