Добар дан, имате ли алву? Има. Дајте ми четирсто грама. Човек поче да меће на вагу, па како се заломило четирсто двадесет грама, хтеде да уклони вишак (ваљда има свакаквог народа, па траже да им се одреже тачно у грам). Ма немојте, пожурих да га спречим кад спазих шта ради, од вишка глава не боли (шта ми тешко да поједем). Мислио сам, каже човек, можда је по неком рецепту... Па јесте по рецепту, осмехнух се... триста грама... за торту, остало за мене, увек купим више јер ћу сигурно јести (кад сестра прави торту, купи исту дозу алве: у рецепту пише триста, али сви знају да ја често оставу обилазим и како који пут уђем, и јафе и алве све мање...), пре но што мајка реши да торту направи. Човек се насмеја.
Али мајци не беше право кад касније схвати да ја алву већ грицкам. Купила сам четирсто грама, а треба триста, рекох, очекујући да ће потом умукнути (и пустити ме да се сладим на миру). Па нека, каже она, од вишка глава не боли. Да (како некад мудро збори), зато и једем, добацих јој, стрпавши комад алве у уста и одлазећи ка башти (где ме чекају, у врежама скривене, слатке црвене воћкице).
Али мајци не беше право кад касније схвати да ја алву већ грицкам. Купила сам четирсто грама, а треба триста, рекох, очекујући да ће потом умукнути (и пустити ме да се сладим на миру). Па нека, каже она, од вишка глава не боли. Да (како некад мудро збори), зато и једем, добацих јој, стрпавши комад алве у уста и одлазећи ка башти (где ме чекају, у врежама скривене, слатке црвене воћкице).
Нема коментара:
Постави коментар