Куд уђох у продавницу дечје гардеробе, па то као у земљи чуда: све лепо, све шарено, милина, само да гледам... јер не могу да купим. Сестричина ми се још не беше родила (сат већ данима беше успаничен, а она још опуштена, не мари за рокове и прогнозе).
У нашој се породици никад ништа није куповало унапред још нерођеној деци. Чак и креветац купимо тек пошто се дете роди, тог истог или наредног дана (сем кад га, као овај пут, наслеђује од старијег брата; сад је креветац и пре био спреман).
Нисам празноверна, али не бих нешто да избаксузирам (није шија него врат), не усуђујем се да ризикујем (можда ме традиционални ланци спутавају више него што сам свесна). А гомила дивне одеће, и још на снижењу, мами. Страх ме да ће нестати (иако је долазак бебе на овај свет питање дана или чак сата, кад жене нагрну, каса се у радњи усија).
Једино што сам могла јесте да пошаљем сестри поруку: порађај се, све ће нам се распродати!
У нашој се породици никад ништа није куповало унапред још нерођеној деци. Чак и креветац купимо тек пошто се дете роди, тог истог или наредног дана (сем кад га, као овај пут, наслеђује од старијег брата; сад је креветац и пре био спреман).
Нисам празноверна, али не бих нешто да избаксузирам (није шија него врат), не усуђујем се да ризикујем (можда ме традиционални ланци спутавају више него што сам свесна). А гомила дивне одеће, и још на снижењу, мами. Страх ме да ће нестати (иако је долазак бебе на овај свет питање дана или чак сата, кад жене нагрну, каса се у радњи усија).
Једино што сам могла јесте да пошаљем сестри поруку: порађај се, све ће нам се распродати!
Нема коментара:
Постави коментар