Гле како моји кромпирићи расту (а нека, вала, радо ћу их на уљу дочекати; није здраво, али укусно, неће да шкоди који пут) од кише, похвали се и порадова вечерас мајка. А зато моје (утолико што их волим и берем; не обрађујем их) јагоде труле, пожалих се ја (завлачећи црвене руке међу лишће, да ми ни најситнија јагодица не промакне).
Док једном не смркне, другом не сване.
Док једном не смркне, другом не сване.
Нема коментара:
Постави коментар