недеља, 24. мај 2015.

Гле како моји кромпирићи расту (а нека, вала, радо ћу их на уљу дочекати; није здраво, али укусно, неће да шкоди који пут) од кише, похвали се и порадова вечерас мајка. А зато моје (утолико што их волим и берем; не обрађујем их) јагоде труле, пожалих се ја (завлачећи црвене руке међу лишће, да ми ни најситнија јагодица не промакне).
Док једном не смркне, другом не сване.

Нема коментара:

Постави коментар