Банули ми данас гости, а мајке не беше код куће. Како је и ред, понудих људе кафом, коју сам, јасно, сама морала да скувам. У томе је и био проблем, више њихов него мој (ја кафу не пијем - нећу ја куд сви Турци, па да ме печеш).
Има већ доста времена како ми укућани не допуштају да се мотам око џезве, сем ако ћу воду да приставим. Јаку кафу кувам, кажу, обара с ногу (ето неке користи и од тога; не морам да се замарам око послуживања, други о том воде бригу).
На несрећу, изгледа да сам доследна (никако да одредим златну средину: да не буде претанка, да не буде прејака). Извиних се гостима (због неискуства), и пре но што приметих да кафа у њиховим шољицама споро опада. /Ма нисам ни морала да питам: не могу ја ништа да урадим, а да не забрљам./
Тетка коначно испи све до подебелог талога (по томе ми би јасно шта су прећутали), а зет је "густирао" најмање пола сата (јурцао за дететом, али се враћао - учтивост му не би од помоћи). Извињавам се ако је кафа јака (јесте, баш је јака, признаде он): ја не пијем (како си жива, упита зет шаљиво) и врло ретко (готово никад, али срамота ме да признам) кувам. Не мораш да пијеш на силу, покушах човека да ослободим свих обзира, али он сркну још који пут, тобоже хотећи.
Е, гости моји, ради властитог добра, пре но што ми навратите (као данас из белога света), најпре се распитајте јесам ли код куће сама. И буде ли тако, не прихватајте кафу ни за живу главу.
Има већ доста времена како ми укућани не допуштају да се мотам око џезве, сем ако ћу воду да приставим. Јаку кафу кувам, кажу, обара с ногу (ето неке користи и од тога; не морам да се замарам око послуживања, други о том воде бригу).
На несрећу, изгледа да сам доследна (никако да одредим златну средину: да не буде претанка, да не буде прејака). Извиних се гостима (због неискуства), и пре но што приметих да кафа у њиховим шољицама споро опада. /Ма нисам ни морала да питам: не могу ја ништа да урадим, а да не забрљам./
Тетка коначно испи све до подебелог талога (по томе ми би јасно шта су прећутали), а зет је "густирао" најмање пола сата (јурцао за дететом, али се враћао - учтивост му не би од помоћи). Извињавам се ако је кафа јака (јесте, баш је јака, признаде он): ја не пијем (како си жива, упита зет шаљиво) и врло ретко (готово никад, али срамота ме да признам) кувам. Не мораш да пијеш на силу, покушах човека да ослободим свих обзира, али он сркну још који пут, тобоже хотећи.
Е, гости моји, ради властитог добра, пре но што ми навратите (као данас из белога света), најпре се распитајте јесам ли код куће сама. И буде ли тако, не прихватајте кафу ни за живу главу.
Нема коментара:
Постави коментар