Док је сестра у спаваћој соби хранила бебу, а ја у дневној себе (сви моји путеви воде око фрижидера), Игњат је био препуштен самоме себи. У једном моменту сестра чу да нешто бућну и панично ме позва да проверим где је Игњат. Сви знамо за његову манију да разноразне предмете односи до ве-це шоље и (тамо је најпре завршила бабина лична карта; не знам какву поруку мали покушава да нам пошаље)...
Док сам ја доспела у ходник с једне стране (из дневне собе), и он је с друге (из купатила). Да ли што је нешто мумлао и деловао као кривац, да ли из неког другог разлога, сестра се сети свог мобилног и довикну с кревета (за који ју је беба прикивала): где ми је мобилни, где ми је мобилни, да није бацио? Ја се такође сетих да је пре неколико минута био у Игњатовим рукама, а то није мирисало на добро.
Док сам ја доспела у ходник с једне стране (из дневне собе), и он је с друге (из купатила). Да ли што је нешто мумлао и деловао као кривац, да ли из неког другог разлога, сестра се сети свог мобилног и довикну с кревета (за који ју је беба прикивала): где ми је мобилни, где ми је мобилни, да није бацио? Ја се такође сетих да је пре неколико минута био у Игњатовим рукама, а то није мирисало на добро.
Бацих поглед у ве-це шољу, мало се и погнух да видим боље, али не спазих ништа чудно испод пене. Искрено, нисам хтела да завлачим руку ако не морам (мислим, сестра ми јесте болесно педантна, тоалет нико сатима није користио, али ве-це шоља је ве-це шоља...). Прво да видим, па онда да размислим (шта ћу и како ћу). Не видим ништа, рекох сестри, и не слагах.
Игњате, упитах, где је мамин телефон (још сам се надала да је на неком сувом месту)? Игњат се беше створио крај мојих ногу, мумлао опет нешто неразговетно, па и сам завиривао у шољу, што је био сигнал за поступак који сам желела да изврдам. /Е, Игњате, остави те човек без надзора три минута, и још ни фрижидер не отворим, а ти направиш белај!/
Стиснух петљу и што сам брже могла шчепах ону телефончину (нашла жена да га пуни у ходнику, а дете нашло, па кабл ишчупало). Одмах га поднесох под чесму ко бабице новорођенче некад (сад га не купају, чувају му неку маст), да га мало сперем. Па ваљда знам како то иде: прање, па испирање... и онда сушење, феном (сестра најпре извуче батерију и картицу, како бисмо спасле што се спасити може - испоставило се да може све).
И после ја луда што свој телефон вазда држим у фиоци и не дајем ни у чије, а поготово дечје, руке (ма какве игрице, нема, одбиј, мој телефон је примитиван... а и та справа може садржати поруке интимне природе).
Стиснух петљу и што сам брже могла шчепах ону телефончину (нашла жена да га пуни у ходнику, а дете нашло, па кабл ишчупало). Одмах га поднесох под чесму ко бабице новорођенче некад (сад га не купају, чувају му неку маст), да га мало сперем. Па ваљда знам како то иде: прање, па испирање... и онда сушење, феном (сестра најпре извуче батерију и картицу, како бисмо спасле што се спасити може - испоставило се да може све).
И после ја луда што свој телефон вазда држим у фиоци и не дајем ни у чије, а поготово дечје, руке (ма какве игрице, нема, одбиј, мој телефон је примитиван... а и та справа може садржати поруке интимне природе).
Нема коментара:
Постави коментар