Мој сестрић изгледа не може да смисли модерне начине комуникације, или бар има нешто против апарата који то омугућују (види он да то води отуђењу човека од човека, па и од детета, а то му смета).
Како који телефон у кући остане без надзора, не прогута га мрак, али огрезне у води. И то ме се не би много ни тицало, да ја лично нисам морала мобилном телефону своје сестре у ве-це шољу да пружим руку спаса. А јуче су на истом месту, клокоћући, звршила оба телефона мог зета (Игњат се преко шоље беше пресамитио и бућкао их руком - можемо само да замислимо какво задовољство то причињава). /Не знам шаље ли нам мали неку поруку, зашто упорно све "одлаже" на поменутом месту? Можда је његов поступак пуки вредносни коментар: ово је срање!/ Власник (и детета и телефона) успео је да ове вредне справе поврати у живот (а детету "очитао буквицу"; неће више, сигурна сам... до прве прилике). Али ве-це шоља је и потом остала запушена, чак и кад је домаћин у њу усуо боцу неке киселине. Киселина је била слабо оружје против Машине пластичне тацне (канда се и велика сестра Игњату замерила, од чега јој се осипа посуђе), утврдио је вечерас мајстор.
И после моји кажу да сам ја луда што ми телефон вазда стоји у фиоци (па шта ће ми, носим га само кад одлазим најмање педесетак километара од куће; кад шетам по ливадама, уосталом, и не желим да ме нађу), те гунђају што ретко одговарам на позиве.
Данас је Игњат (запевши из петних жила, додуше) успео и ту фиоку да отвори (ојачало дете, ни фиока више није сигурна). И, наравно, управо је телефон зграбио. Како се обрадовао (ретко било ко има прилику да мој мобилни дотакне: своје не дам, а туђе ме не занима), па се исцерио. Нисам паничила, тек сам малог изгредника држала на оку, нарочито кад крете ка вратима. На срећу, упутио се у кухињу, некако му није изазов да у ве-це шољи дави мој сиротињски телефончић (више су му трн у оку ови модерни, скупоцени, фенси телефони) или зна да је под присмотром.
Није на одмет ни одржавати добре односе с овим малим неваљалцем (ако му се замериш, узеће ти што ти је најдраже... или најскупље... или неотпорно на воду; хвала богу што ми је лаптоп ОВОЛИКИ).
Како који телефон у кући остане без надзора, не прогута га мрак, али огрезне у води. И то ме се не би много ни тицало, да ја лично нисам морала мобилном телефону своје сестре у ве-це шољу да пружим руку спаса. А јуче су на истом месту, клокоћући, звршила оба телефона мог зета (Игњат се преко шоље беше пресамитио и бућкао их руком - можемо само да замислимо какво задовољство то причињава). /Не знам шаље ли нам мали неку поруку, зашто упорно све "одлаже" на поменутом месту? Можда је његов поступак пуки вредносни коментар: ово је срање!/ Власник (и детета и телефона) успео је да ове вредне справе поврати у живот (а детету "очитао буквицу"; неће више, сигурна сам... до прве прилике). Али ве-це шоља је и потом остала запушена, чак и кад је домаћин у њу усуо боцу неке киселине. Киселина је била слабо оружје против Машине пластичне тацне (канда се и велика сестра Игњату замерила, од чега јој се осипа посуђе), утврдио је вечерас мајстор.
И после моји кажу да сам ја луда што ми телефон вазда стоји у фиоци (па шта ће ми, носим га само кад одлазим најмање педесетак километара од куће; кад шетам по ливадама, уосталом, и не желим да ме нађу), те гунђају што ретко одговарам на позиве.
Данас је Игњат (запевши из петних жила, додуше) успео и ту фиоку да отвори (ојачало дете, ни фиока више није сигурна). И, наравно, управо је телефон зграбио. Како се обрадовао (ретко било ко има прилику да мој мобилни дотакне: своје не дам, а туђе ме не занима), па се исцерио. Нисам паничила, тек сам малог изгредника држала на оку, нарочито кад крете ка вратима. На срећу, упутио се у кухињу, некако му није изазов да у ве-це шољи дави мој сиротињски телефончић (више су му трн у оку ови модерни, скупоцени, фенси телефони) или зна да је под присмотром.
Није на одмет ни одржавати добре односе с овим малим неваљалцем (ако му се замериш, узеће ти што ти је најдраже... или најскупље... или неотпорно на воду; хвала богу што ми је лаптоп ОВОЛИКИ).
Нема коментара:
Постави коментар