Уморна сам. И тесно ми је (а канда кућа није ни уска ни ниска, а за чељад нема доказа да су бесна). Сваког дана свe jе више захтева, које не могу (не стижем) да испуним.
Мислила сам да се обесим о дуд (не знам зашто увек инсистирам на баш том дрвету; можда што га нема километрима уоколо), али нисам, из већ наведеног разлога (окани се, несрећнице, шта си запела: дуд па дуд; гле какви стасити храстови уоколо, па крушке гранате, дрвећа кавог ти душа иште...).
Хтела сам да вриштим: не могу вишеее, хоћу да будем самааа, хоћу да мислииим... Хтела сам да вриштим из свег гласа и до краја дана, али нисам.
Место тога појела сам тањир пасуља, тањир јагода са шећером и четири-пет кексева, који су се затекли у близини.
И све то због дуда. Боље да сам га на време посадила, досад би ми стасао за уже.
Мислила сам да се обесим о дуд (не знам зашто увек инсистирам на баш том дрвету; можда што га нема километрима уоколо), али нисам, из већ наведеног разлога (окани се, несрећнице, шта си запела: дуд па дуд; гле какви стасити храстови уоколо, па крушке гранате, дрвећа кавог ти душа иште...).
Хтела сам да вриштим: не могу вишеее, хоћу да будем самааа, хоћу да мислииим... Хтела сам да вриштим из свег гласа и до краја дана, али нисам.
Место тога појела сам тањир пасуља, тањир јагода са шећером и четири-пет кексева, који су се затекли у близини.
И све то због дуда. Боље да сам га на време посадила, досад би ми стасао за уже.
Нема коментара:
Постави коментар