Мојој мајци уопште није проблем да чува бебу. Чим беба мало кмекне, мајка отвори врата моје собе и разори ми танушни сан. Тако и јутрос: плаче, стави је на груди (у мојој породици то је чувени лек за грчеве мојих сестрића, тиме и поуздан начин за очување, каквог-таквог, менталног здравља осталих сродника)!
О, луде ли жене, па где сад да нађем ту подлогу, зар не може нешто што имам: ћебе, јорган, јастук...? Метни је на груди, ко да ја то држим у џепу (пу-пу и далеко било)! ;)
Нема коментара:
Постави коментар