Ништа чудно што смо, ко и све остале званице, "бациле ноге под сто". Све би било у реду да Маша под сто није бацила и масну виљушку (управо извађену из свадбарског купуса, који је сама неспретно трпала у уста)... коју је пут водио - преко моје нове дуге сукње - управо се туда вриштећи скоматала. Фино ми је Маша "преправила" модел. Касније сам је ћушнула ногом (виљушку мислим, не шутирам децу).
Потом сам, ради властитог добра, ја преузела храњење овог несташног створења, које је више пута затражило: још! (Боже, зар постоје стварно мрљава деца?) И док јој апетит утолих, купус у мом тањиру се начисто охладио. А ја мрзим да једем ма шта ако није врело. Шта ћу, јела сам и жалила (што Маша није бржа или мање јешна била).
Потом сам, ради властитог добра, ја преузела храњење овог несташног створења, које је више пута затражило: још! (Боже, зар постоје стварно мрљава деца?) И док јој апетит утолих, купус у мом тањиру се начисто охладио. А ја мрзим да једем ма шта ако није врело. Шта ћу, јела сам и жалила (што Маша није бржа или мање јешна била).
Нема коментара:
Постави коментар