недеља, 10. мај 2015.

Крокодилске сузе, минђуше и још понешто

Она је још пре неколико дана испланирала да јој ја направим минђуше, са зеленим и циклама цирконима. И рекла ми је да ће обући зелену хаљину зато што се уз минђуше слаже.
Кад сам данас рекла да немам кад да направим и да то одложимо за други дан, Маша је почела да плаче (од крокодилских суза овлажио ми ламинат).
Дај тај пиштољ, обрецнух се (не могу да слушам дреку) и латих посла. Зачас минђуше беху готове, па се Маши осмех лицем разли.
Касније је у дворишту, глумећи да сам неко други, а не она која јесам, рекох јој измењеним гласом: како су вам дивне те минђуше (па не може мене нико да хвали ко што могу ја саму себе), ко вам је то направио? Моја тетка, рече она, прихватајући нашу уобичајену игру (претварања да смо неко други). Стварно? Благо теби! Да ли она то стварно зна да прави сама, упитах, не могући да верујем својим очима. Не зна, ко из топа одговори Маша, ја јој помажем. :)

Нема коментара:

Постави коментар