Зет је узео Игњата у крило и трактором се одвезао у
правцу оближње њиве. Маша и ја пратиле смо га у стопу и тек кад скрете с
пута међ ливаде, он нагази гас и знатно се удаљи. Јао, Машо (забаве
ради одглумих страх), шта ако га изгубимо из вида?
Ја имам добар вид, рече Маша, да ме умири, а ти имаш добар мозак (ја стварно видим дубоокоо и далеко, рече... а ти све мислиш; ма јесте, све мислим, а ништа паметно да смислим).
Кад се спојимо, кад се загрлимо (притом ми ови руку око струка и чврсто ме стисну) ти добро видиш, а ја мислим (канда разменимо "необичне" способности), објасни ми Маша. Важно је да се одлично допуњујемо (само ме не грли често, не пуштај да мислим превише).
Ја имам добар вид, рече Маша, да ме умири, а ти имаш добар мозак (ја стварно видим дубоокоо и далеко, рече... а ти све мислиш; ма јесте, све мислим, а ништа паметно да смислим).
Кад се спојимо, кад се загрлимо (притом ми ови руку око струка и чврсто ме стисну) ти добро видиш, а ја мислим (канда разменимо "необичне" способности), објасни ми Маша. Важно је да се одлично допуњујемо (само ме не грли често, не пуштај да мислим превише).
Нема коментара:
Постави коментар