Јуче пођох у посету другарици. И баш кад бејах крај капеле (пред којом се сјатила неколицина људи, да испрате неког драгог на вечни починак: е, тај се коначно одморио), зазврча ми мобилни. Од тога ми би непријатно (да баналност допуштам тик до узвишеног чина), па пожурих да се јавим сестри.
Где си, упита она (та жена увек жели да зна оно што ни ја најчешће не знам). Управо пролазим крај капеле, рекох, помало заједљиво (јер то свакако није очекивала, a редовно се интересује за географске координате). Шта то тако зуји, упита она. Не знам... у току је сахрана (можда поп има завидно грло, па се до сестре чуло? он пева, а пред капелом срећници, што их из дома не изнеше с ногама напред, свим силама се труде да га надгласају).
И таман кад заустих да кажем: не могу сад да прелазим улицу и гледам ко је мандрукнуо (знам ја сестру и њену знатижељу), а она упита: коме (је освануо црни петак), и зацени се од смеха (не насмеја се незнаном смртнику, но својој предвидљивости). Похитах напред, да се и ја не церекам баш наспрам нечије туге.
Где си, упита она (та жена увек жели да зна оно што ни ја најчешће не знам). Управо пролазим крај капеле, рекох, помало заједљиво (јер то свакако није очекивала, a редовно се интересује за географске координате). Шта то тако зуји, упита она. Не знам... у току је сахрана (можда поп има завидно грло, па се до сестре чуло? он пева, а пред капелом срећници, што их из дома не изнеше с ногама напред, свим силама се труде да га надгласају).
И таман кад заустих да кажем: не могу сад да прелазим улицу и гледам ко је мандрукнуо (знам ја сестру и њену знатижељу), а она упита: коме (је освануо црни петак), и зацени се од смеха (не насмеја се незнаном смртнику, но својој предвидљивости). Похитах напред, да се и ја не церекам баш наспрам нечије туге.
Нема коментара:
Постави коментар