Ја више не могу да подносим терор ове (моје) Маше. Јутрос сам морала да обучем неку сестрину, и уску и кратку (на такве се нисам ложила ни као тинејџерка, а не би ми ни стајало; ипак лажем: волела сам уско, али сад све чешће бирам удобно и комотно), циклама мајицу, само зато што је на њој (некакво глупаво, ко да може друкче бити) срце.
Али, Машо, кратка ми је и уска, покушах (роварећи по гомили мајица, у потрази за одговарајућом: дугом, растегљивом и топлом - да се избори са овим неочекивано хладним даном... ако мене неко пита, само да не пита моју мајку) да је уразумим и умилостивим тј. да своја крста заштитим и одбраним. Оовоо, овоо, запела Маша и не одустаје (готова да бризне у плач, устреба ли јачи аргумент), обууци овоо, има срце (и мајица има срце, а Маша га канда нема - не мари да јој се тетка следи, само њене модне савете да следи)!
Али, Машо, кратка ми је и уска, покушах (роварећи по гомили мајица, у потрази за одговарајућом: дугом, растегљивом и топлом - да се избори са овим неочекивано хладним даном... ако мене неко пита, само да не пита моју мајку) да је уразумим и умилостивим тј. да своја крста заштитим и одбраним. Оовоо, овоо, запела Маша и не одустаје (готова да бризне у плач, устреба ли јачи аргумент), обууци овоо, има срце (и мајица има срце, а Маша га канда нема - не мари да јој се тетка следи, само њене модне савете да следи)!
Нема коментара:
Постави коментар