Како која година - све мање времена, пожали се недавно и мој зет. Јесте, вала, да ли то време помахнита кад превалиш двадесету? Ја непрестано очекујем да посвршавам све обавезе, па да наступи онај негдашњи, обожавани, миииир, мир. А мира нема...
Жеље се множе, а смрт негде надомак замку ти спрема: поставила ногу да те саплете, па да се твом паду кикоће ко дете (даље нећеш моћи, куд си полетео?).
Жеље се множе, а смрт негде надомак замку ти спрема: поставила ногу да те саплете, па да се твом паду кикоће ко дете (даље нећеш моћи, куд си полетео?).
Нема коментара:
Постави коментар