Треба посећивати свој врт

Па није Кандид био луд (ако је био оптимиста): треба обрађивати свој врт (мислим, ако у врту, као ја, немате заточнике, морате сами да засучете рукаве)!
У мом случају та мудрост тренутно је малчице преиначена у паролу: треба ПОСЕЋИВАТИ (отприлике пред ручак) свој врт. /Немам кад да га обрађујем, а и нећу да правим гужву: од много бабица дете килаво, а у башти се не би знало ко пије, а ко плаћа. Лепо се измакнем и прихватим део посла: мајка и отац "плаћају", а ја "пијем" (па не могу баш све на себе да преузмем)./
Јао, чега све лепог тамо има, нисам ни знала! И зелено, и црвено (мммљац, успем понешто и ја да ућарим кад стигнем пре но што сестрићи упадну и почну да завирују под лишће; ево као јутрос: ко рано рани, може и више од две јаг...среће да уграби).
Треба (што чешће, редовно, сваки час...) посећивати свој врт (јер сваког дана у њему неке сласне биљке ничу, расту, бујају и зру; сунце ме радосно пригрли, из прикрајка птичице цвркућу о љубави и срећи, али то морате сами чути, ја вам ни реч нећу рећи)! Пре тога га, наравно, треба и обрађивати (али нећу да се гурам, нека, старији имају предност... и мотике им лепше за руке приањају).