Последњих дана, како коју животињу спази, Сташа пружа руке ка њој и опонаша је: вавава, вавава!
Види мачку како се провлачи међ прецветалим цвећем, па залаје ка њој: вавава. /Место да јој срце сиђе до пета од тог псета, мачка и не трепну./
Миа пригрлила свог Антонија, плишаног меду, сапутника од њеног рођења. А Сташи запао за око, па би мало да га приграби: вавава (затражи да јој се да)!
Код рођака потом спази гомилу назимади, па се и њима обрати: вавава. Сташа се уби покушавајући да их научи лајању, вавава, а они ни да бекну, пардон, ни да закевћу (зуре у њу и чудом се чуде). А шта би прасићима и фалило да који пут лану. Или нек се мало помуче колико да дете науче како се грокће.
Дотле, док сви (и меда, и прасад...) ћуте као заливени, тј. муче, Сташа ће мислити да је свака "зверка" куче (све док своју ономатопеју не изусте, нека Сташу да на миру лаје пусте).
Види мачку како се провлачи међ прецветалим цвећем, па залаје ка њој: вавава. /Место да јој срце сиђе до пета од тог псета, мачка и не трепну./
Миа пригрлила свог Антонија, плишаног меду, сапутника од њеног рођења. А Сташи запао за око, па би мало да га приграби: вавава (затражи да јој се да)!
Код рођака потом спази гомилу назимади, па се и њима обрати: вавава. Сташа се уби покушавајући да их научи лајању, вавава, а они ни да бекну, пардон, ни да закевћу (зуре у њу и чудом се чуде). А шта би прасићима и фалило да који пут лану. Или нек се мало помуче колико да дете науче како се грокће.
Дотле, док сви (и меда, и прасад...) ћуте као заливени, тј. муче, Сташа ће мислити да је свака "зверка" куче (све док своју ономатопеју не изусте, нека Сташу да на миру лаје пусте).
Нема коментара:
Постави коментар