Боли ме уво. Одистински, не метафорички (од ове друге "болести" болују моје сестричине, које на ушима и седе). Можда што сам јуче опрала косу (сушила сам феном, али то сигурно нисам одрадила како треба), па излазила напоље.
Имала сам ја неке капи, нисам понела, каже моја сестра саосећајно (прећуткујем да те капи вероватно не би низ моје ухо склизнуле -- тврдоглаво се опирем свим медицинским препаратима). Да попијеш палитрекс, каже моја мајка. Наравно да нећу.
Па шта ћеш, пита сестра заједљиво (много их нервира што ја лекове не конзумирам)? Трпећу /и повремено, кад ми фигуративни нож пробије ухо (а богами и грло поткачи, теже и гутам -- мање ће се јести), намигивати (срећа те у кући нема страних људи)/.
Да трпиш бол, обрецну се она, не верујући да сам толики намћор. Па трпим читавог живота, насмејах се (и болно прогутах пљувачку; проћи ће и ово). И шта је телесни бол према душевном!
Имала сам ја неке капи, нисам понела, каже моја сестра саосећајно (прећуткујем да те капи вероватно не би низ моје ухо склизнуле -- тврдоглаво се опирем свим медицинским препаратима). Да попијеш палитрекс, каже моја мајка. Наравно да нећу.
Па шта ћеш, пита сестра заједљиво (много их нервира што ја лекове не конзумирам)? Трпећу /и повремено, кад ми фигуративни нож пробије ухо (а богами и грло поткачи, теже и гутам -- мање ће се јести), намигивати (срећа те у кући нема страних људи)/.
Да трпиш бол, обрецну се она, не верујући да сам толики намћор. Па трпим читавог живота, насмејах се (и болно прогутах пљувачку; проћи ће и ово). И шта је телесни бол према душевном!
Нема коментара:
Постави коментар