Сад кад залегнем, да ме нико до сутра није дирно, па таман да ми просиоци на врата закуцају (старомодно то и држи се традиције, неће да звони па да га печеш).
Учтиви су, па шта, шта се то мене тиче? Има још кусова осим шарова, и (баба)девојака што крај врата у венчаницама ко запете пушке стоје.
Хајте, широко вам поље (за свадбене кочије), не реметите снове моје!