Сва деца се бејаху успентрала на стари фергусон: Миа засела на место за возача, дограбила волан и оде незнано куда (у машти). Маша се уденула покрај ње, Матија стао крај точка. А са задње стране угнездили се Игњат, десно, и Михаела, лево. Све их обузео силан занос, о којег се трактор умало не отргну од земље (иако су му све гуме, испуштене, просто утонуле у земљу) и не полете од давно заборављене сцене (гомила путника, еј).
Миа и Маша цимају онај волан на све стране, па те надјача једна, те друга. А Матија се са стране понуди: ја ћу да ти кликћем гас!
Насмејах се. /Не зна дечко да се гас стисне или нагази, па нек ти је бог у помоћи ако се пут спушта наниже ил' откажу кочнице./
Што су ти ове младе, компјутерске генерације: аута (па и камионе, такторе, авионе...) возе већ од друге-треће године, али уз помоћ миша: све виртуално (па прођу некажњено и кад с друма слете и кад се закуцају у зграду). Не стискају ни квачило ни гас: само КЛИКЋУ!
Миа и Маша цимају онај волан на све стране, па те надјача једна, те друга. А Матија се са стране понуди: ја ћу да ти кликћем гас!
Насмејах се. /Не зна дечко да се гас стисне или нагази, па нек ти је бог у помоћи ако се пут спушта наниже ил' откажу кочнице./
Што су ти ове младе, компјутерске генерације: аута (па и камионе, такторе, авионе...) возе већ од друге-треће године, али уз помоћ миша: све виртуално (па прођу некажњено и кад с друма слете и кад се закуцају у зграду). Не стискају ни квачило ни гас: само КЛИКЋУ!
Нема коментара:
Постави коментар