Прича ми сестра како јој је неко рекао нешто (већ се не сећам ни ко ни шта, а сигурно да није ни битно). И како шта изјави, тако ја аналитички разлажем. Е, не знам да л' је баш тако рекла, брецну се сестра, не хватај ме за сваку реч.
А него за шта ћу? Па ја сваку реч пажљиво слушам, па ни тад није лако сасвим разумети, јер готово све те (бар променљиве, не зову се тако џабе) речи имају сто лица (треба им препознати значење с којим су изречене). Зато ја сваку реч давим ко змија жабу, док не схватим којим ми се лицем обратила.
Неко ми је рекао: ти сваку реч примаш к срцу. Извин'те, а што је тамо упућујете? Опрезно с речима, не витлајте тим оштрим мачевима ако не знате њима безбедно да баратате. И пажљиво загледајте корице, пре но што одлучите коју ћете извући и замахнути њоме ка саговорнику.
Реч, смртоносно оружје, што сече где дохвати, а нарочито у срца дубоко задире. Не играјте се речима, неко би због њих могао да заврши и на кардиологији (а кардиолог само да слегне раменима као пред извесношћу неизлечиве болести).
Неко ми је рекао: ти сваку реч примаш к срцу. Извин'те, а што је тамо упућујете? Опрезно с речима, не витлајте тим оштрим мачевима ако не знате њима безбедно да баратате. И пажљиво загледајте корице, пре но што одлучите коју ћете извући и замахнути њоме ка саговорнику.
Реч, смртоносно оружје, што сече где дохвати, а нарочито у срца дубоко задире. Не играјте се речима, неко би због њих могао да заврши и на кардиологији (а кардиолог само да слегне раменима као пред извесношћу неизлечиве болести).
Нема коментара:
Постави коментар