Колач са сестрићима (начињен)

Данас сам правила колач. Али нисам сама -- и Игњат је правио са мном. Хајдемо по миксер, кажем. А'де, одмах он потрчи кроз ходник (а нема појма где је миксер, а вероватно ни шта је). Хајде да узмемо јаја и јогурт. Јајаа, понови он и одмах  преда мном отрчи до фрижидера. Сад нам треба брашноо. Б'ашноо, понавља Игњат и у стопу ме прати. Јаја нисам смела, али му додадох зелену ванглу да је однесе у кухињу.
Ванглу стависмо на столицу, како би Игњат могао да гледа мућење јаја. Овоо, овоо, понавља он, с благим узбуђењем, и прстом упире у смесу. Дај ја, зановета, дај јаа, ја саам. Тако му наместих миксер да тобоже сам мути. Захватим чашу шећера, а он опет: дај јаа, дај јаа. И тако и с брашном касније. Ја кажем сипај помало, стании, он стане. Почнем да мешам, а он ми отима кашику из руке: дај јаа, дај јаа! Где је уље, иди брзо да питаш бабу. Игњат изађе на терасу и повикне: баба, ууљее, где ууљее? Кад, после видим да нема ни пецива. Питај бабу: пее-ции-воо? Сто пута му понових, а он свеједнако: пее-тоо-тее! Морали смо да позајмимо. Док смо чекали Јолета прекопута капије, понели смо и кесу са смећем до контејнера. Повела сам Игњата, али је за мном потрчала и Сташа, коју сам онда сместила на кук. И пред контејнером би мука, треба Игњата да подигнем, како би он кесу убацио. Узех му пециво и дадох Сташи да придржи док ми то обавимо. А Сташа умало пециво да баци у контејнер.