субота, 13. август 2016.

Могу ја и да одрастем

Маша и Миа спавале су код мене. Али пре но што сам успела да их приволим да оду у кревет, оне су сатима буљиле у лаптоп. Ја сам све време гунђала, ја сам се и продерала стотину пута, али оне нису ни трепнуле, а камоли да се стресу.
Знаш зашто те не слушам, рече наједном Маша. Зашто? Ти си дете, зато. Како сам дете, по чему си то закључила, ко ти је то рекао? Па ти, ти кажеш да си дете (и јесам, у много чему).
Море, могу ја напрасно да одрастем, па уберем један прут с дрвета (шалим се, јакако, али моћно звучи
)...

Нема коментара:

Постави коментар