Матија се на мору једног дана наљутио. Чуј, једног дана! Љутио се сваки дан, по шеснаест пута. Матија се тако (често и безразложно) љути и кад није на мору (погледаш га оштрије, уштинеш га кад није расположен, не даш му мобилни да игра игрице, не даш му таблет да игра игрице... одмах се натушти, а често из очију и киша му пљушти).
Дакле, наљутио се Матија на мајку. Не сећам се зашто, њему посебан разлог и не треба. Наљутио се, па клекнуо на простирке и приљубио лице уз тло.
Гледајући га неколико минута, рекох осталима: Матија прешао у ислам (и ево на плажи клања). Остали се насмејаше (ко мање, ко више); једино Матија главе не диже и ћутке (посвећен) настави да клања (смем да се кладим: молио је Алаха да му мама одобри игрицу на мобилном).
Дакле, наљутио се Матија на мајку. Не сећам се зашто, њему посебан разлог и не треба. Наљутио се, па клекнуо на простирке и приљубио лице уз тло.
Гледајући га неколико минута, рекох осталима: Матија прешао у ислам (и ево на плажи клања). Остали се насмејаше (ко мање, ко више); једино Матија главе не диже и ћутке (посвећен) настави да клања (смем да се кладим: молио је Алаха да му мама одобри игрицу на мобилном).
Нема коментара:
Постави коментар