Миа је хитно морала у ве-це. А Маша и ја смо с њом пошле... и ушле. Како је време потрајало, Маша и ја смо се распевале (Мии није било до песме, имала је преча посла). Надам се да пред вратима никог не беше. А ако и беше, надам се да од музике са спрата ништа нису чули.
На сав глас тетка и сестричина певале су: гуустаа ми маглааа пааднаалаа, морее (ју, што је ве-це акустичан, да знате), гуустаа ми мааглаа (уз њу се човек лакше избори и с тврдом столицом) пааднааалааа...
Па шта ме брига и да је ко чуо, једном се живи (а густа магла, не може на човека да не остави утисак).
На сав глас тетка и сестричина певале су: гуустаа ми маглааа пааднаалаа, морее (ју, што је ве-це акустичан, да знате), гуустаа ми мааглаа (уз њу се човек лакше избори и с тврдом столицом) пааднааалааа...
Па шта ме брига и да је ко чуо, једном се живи (а густа магла, не може на човека да не остави утисак).
Нема коментара:
Постави коментар