Кад (год) нешто прави, мајка обично гледа да је ухвати ноћ (те да отац и ја заспимо), па да њено дело нетакнуто дочека јутро.
Кад прави руску салату, она је обавезно сваки пут у вангли кашиком поравна (па се после и кад оде да спава, диви тој ненарушеној лепоти... и да види је ли се когод усудио салату да крњи... о да ја не знам да уклоним трагове, тј. да поравнам). Воли она да јој је све пуно и складно, па да после гледа (луда жена, то се једе). /А кад направи "за сутра", не воли да се начиње данас, све и да си на самрти. Аман, сутра ме може звекнути аутобус, па да не окусим (а на својој даћи не бих се (ни) леба најела)./
Мајка спава и диви се, а не зна да ја не спавам (како је можда мислила, па је спокојно уснила). Ја не спавам нити се устежем да нарушавам хармоничне целине јестивих специјалитета. И није ми тешко да се дигнем из кревета нити да одем до фрижидера.
Пази како је салату прекрила, ушушкала ко бебу (ал' залуд; па да је под земљу сакрије, у кртицу бих се претворила), а под целофаном равно ко снег целац. Хм, па још ми је веће задовољство да пореметим ту целину. Мало је фалило и по домаћи хлеб у кухињу да отрчим (вода ми на уста пође од саме помисли на укус тог хлеба и салате међ мојим непцима).
Ујутру кад мајка устане /и види да за мене нема (нарочито непремостиве) препреке (на фрижидеру бих и катанац обила)/, ја ћу спавати. Ко се затекне у близини, нек јави колики јој је притисак (и нек јој добаци таблету за снижавање). Евентуално нек јој стави руку на уста, кад дрекне да ме не пробуди.
Кад прави руску салату, она је обавезно сваки пут у вангли кашиком поравна (па се после и кад оде да спава, диви тој ненарушеној лепоти... и да види је ли се когод усудио салату да крњи... о да ја не знам да уклоним трагове, тј. да поравнам). Воли она да јој је све пуно и складно, па да после гледа (луда жена, то се једе). /А кад направи "за сутра", не воли да се начиње данас, све и да си на самрти. Аман, сутра ме може звекнути аутобус, па да не окусим (а на својој даћи не бих се (ни) леба најела)./
Мајка спава и диви се, а не зна да ја не спавам (како је можда мислила, па је спокојно уснила). Ја не спавам нити се устежем да нарушавам хармоничне целине јестивих специјалитета. И није ми тешко да се дигнем из кревета нити да одем до фрижидера.
Пази како је салату прекрила, ушушкала ко бебу (ал' залуд; па да је под земљу сакрије, у кртицу бих се претворила), а под целофаном равно ко снег целац. Хм, па још ми је веће задовољство да пореметим ту целину. Мало је фалило и по домаћи хлеб у кухињу да отрчим (вода ми на уста пође од саме помисли на укус тог хлеба и салате међ мојим непцима).
Ујутру кад мајка устане /и види да за мене нема (нарочито непремостиве) препреке (на фрижидеру бих и катанац обила)/, ја ћу спавати. Ко се затекне у близини, нек јави колики јој је притисак (и нек јој добаци таблету за снижавање). Евентуално нек јој стави руку на уста, кад дрекне да ме не пробуди.
Нема коментара:
Постави коментар