Тело и мозак

Једном су ме питали кад сам (будући да сам давно први пут заплакала) приметила да је тело почело да ми се мења... Зар је почело? Нисам ни приметила. 
Шалим се, јесам понешто. Али ја уопште нисам типичан примерак - свих ових година, све у свему, изгледам боље него с двадесет (стицање, каквог-таквог, самопоуздања од кључног је значаја и главно естетско помагало). 
И тело ми је, бескрајно дуго, било ирелевантно, као да га не имадох, све док... Хм, да, нећу вам рећи. Није чак ни битно какво је, све док постоји неко коме се допада, кога заноси (верујте, за такав ефекат нису нужне идеалне пропорције; уосталом, тело је ништавно ако уз њега не иде заносан ум).

У последње време све чешће виђам фотографије дотераних девојака у проводу (по градским кафанама) и никако не могу да схватим која је тачно њихова улога /сем да једу као мачке, намонтирају се, нашминкају, скоцкају, како год, истуре бутове, испрсе груди (или празне брусхалтере, како која), напуће усне и сликају се с мушким посетиоцима клубова/... Можда да заводе посетиоце, како би им извукле што више пара из џепа (док су ови убеђени да ће извадити нешто друго).
Збуњена сам. Да ли те девојке верују да су неодољиве и да им нема равних? (Хих, како је то смешно. На хиљаде готово истих, па свеједно која падне шака.) Зашто жене желе да се допадају свима? И да ли се мушкарцима више допадају оне које су лако доступне (али не само њима, у томе је невоља)?
Знам да је глупо што не марим много за тело (касно је сад за то; касно сам га постала свесна). Али просто не могу другачије. Чак и кад бих се њиме више бавила, чинила бих то због себе, из здравствених или естетских разлога. Нисам ја лутка која треба свим мушкарцима да диже притисак и да им подстиче лучење пљувачке. 
Ја сам пре свега мозак (зато сам врло незгодна за комуникацију). Ако сам тело, Једноме сам (не похотној хорди мушкараца)! 
Не сматрам се вреднијом ако више мушкараца за мном звижди и балави. Напротив, не доживљавам то као признање и слављење, већ као скрнављење и прљање.