понедељак, 14. јул 2014.

Испеци, па реци (нарочито деци)

Како се нађе надомак лаптопа, Маша као да изгуби памет. Само игрице и игрице (ма друго сам ја и моја зависност од интернета, у последње време већ донекле контролисана)! 
Док се ја мајах по соби, канећи да је мало поспремим, она удараше по оној јадној тастатури, на којој су се већ излизала слова М и Н (што баш они, вероватно ће остати мистерија). И како који пут стисне тастер, Маша повикне: чувам овце, чувам овце... Зар се тако чувају овце, обецнух се, шаљиво, и бацих поглед на монитор (да ја видим то напредно виртуелно стадо - ту све овце једре ко јабуке). Марш на ливаду, па чувај (мислим, и могла би, да ти баба није читаво стадо распродала; и ето како оскудица у животињском фонду утиче на дечију зависност од електронских направа). Потом промени "песму": овца хоће воду, овца хоће воду... Хоће и оне наше три кокошке, и две мачке, и један пас! Трк напоље да их све намириш!
Кад следећи пут туђох у собу из кухиње, држећи комад хлеба са сиром у устима, и помажући се рукама, да га не испустим, Маша све то опази (а за то време, претпостављам, две-три хитре овце прескочише ограду тора и одбегоше ко зна куд) и само стиже да прослови: хоћу ја. 
Намазах јој, али не допустих да једе у соби. Док је, негодујући, седела за столом у кухињи и журно гризла, ја додадох: не можеш у соби да једеш (мислим, и могла би, али не да мусавим рукама лупа по мом лаптопу); у кухињи се једе, а у соби... ради шта хоћеш (нисам одмах могла да се досетим адекватног примера, па умало да ме скупо кошта то, нехотице изречено, широко допуштење).
Маша ме, донекле љутито (што јој овце остају без надзора), ћутке гледала, па само рече, помало заједљиво: значи, да цепам књиигее... Нее тоо, завапих и прекидох низ (подигнут тон на књигама јасно је упућивао на то да би се Маша још којечега досетила) потенцијалних вандалских недела.

Испеци, па реци, нарочито деци (јер свака реч има реп и свака непрецизна изјава може имати озбиљне последице)!

Нема коментара:

Постави коментар