Гледам (кришом, и крајичком ока) пре неки дан у аутобусу:
неки клинац навалио да љуби девојку крај себе (нисам успела да утврдим је ли
његова лична; можда пре она што верује да су сви момци њени док је девојка, на ту ми сорту личи), ко мутав на телефон (наизменично љуби и цвркуће). А она (ко да је од камена, па мени се срце цепало, а она... срца као да нема) не мрда, трпи и само преврће
очима.
О побогу, дечко, зар си слеп код очију? /Дошло ми да скочим и саспем му истину у лице: човече, не понижавај се! Па није она није једина на свету! Је ли (јој) златна, питала би моја баба./
Ајд сад, то је можда хендикеп за који ниси крив. Али зар си и тако лош из математике? Не знаш колко је два и два? Сабери (се) сместа!
Купи, синко, гумену лутку, више ће да сарађује (више ћеш вајде да имаш, и има да ти преде као мачка).
О побогу, дечко, зар си слеп код очију? /Дошло ми да скочим и саспем му истину у лице: човече, не понижавај се! Па није она није једина на свету! Је ли (јој) златна, питала би моја баба./
Ајд сад, то је можда хендикеп за који ниси крив. Али зар си и тако лош из математике? Не знаш колко је два и два? Сабери (се) сместа!
Купи, синко, гумену лутку, више ће да сарађује (више ћеш вајде да имаш, и има да ти преде као мачка).
Нема коментара:
Постави коментар