Игњат ми беше у рукама и беше мамац за једно младо створење, које ће ускоро постати мајка (те се од нас не одмицаше и вазда пипкаше нашу бебицу). /Све бебе су лепак за жене разних узраста; зна то и мој сестрић, који је напрасно (и неочекивано) решио да у колицима провоза Игњата, баш у време кад се очекивао долазак Урошевих другарица. Ала би га све салетеле, да штипну Игија , која за образ, која за бутиницу: јаоо што је слаадаак, јаоо, виидии како се смеје, јаао ово, јаоо оно... а брат тинејџер би осећао братски понос и, окружен тим девојкама, дечачко задовољство и надмоћ у односу на браћу (која ће морати да користе друга средства не би ли се домогли девојачке пажње)./ 

Потом се и Миа однекуд појави и приви уз мене, а та женица (готово дете, само с испупченим стомаком) упита: је ли ТО твоја ћерка? Ја немам ћерке (а ни синове), насмејах се. А ТИ се ниси удала, закључи она (пошто је већ унапред била обавештена о основним биографским подацима мојим и мојих сестара (о мени није имала ни пуно шта ни нарочито значајно да чује). /Добро не рече "удавала" - тим несвршеним глаголским видом провинција вам, сугеришући да је време истекло, одузима могућност и право да икад заснујете брачну (ко да је таква нужна и гаранција за вечност) заједницу  и осуђује вас на трајни статус уседелице). Нисам. А колико имаш година? Дубоко удахбух, да не останем без даха између две цифре, на шта она готово разрогачи очи. Па што ниисии, ваљда у исти мах исказа саосећање и жаљење она. 

Па ниисаам (да би се свим удатим женама и девојчицама срце парало). Погрешила сам, ето, требало је да и ја с деветнаест година имам стомак до зуба (па досад без њих да останем).