Бабе и уштипци, коњи и медведи

Маша и Миа имају обичај да се заједно затворе у купатилу. Играју се напољу, па се деси да једна има тамо неодложна посла, а друга похита за њом (поготово ако се претходно међ њима захуктала нека прича, па ју није згодно прекидати) и џеџи крај ве-це шоље, чекајући да ова оконча што има. Кад уочим да су опет у купатилу џумле, ја обично банем (гурнем благо врата и помакне се лабави рајбер изнутра), да видим шта се ту збива. Овог пута сам, пролазећи, чула да се помињу неки голи ликови и љубљење у уста (ко о чему - баба о уштипцима). Разговарају и цепају се од смеха. Сместа гурнух врата и упитах: шта радите вас две? Оне се само на трен збунише, али се одмах прибраше, нарочито Маша. Ништа, причамо. О чему причате, упитах тобоже строго (и као да тобоже немам појма). 
Маша ме погледа у очи и мирно (да се не досетим да лаже) изјави: причамо о коњима и медведима (који се љубе у уста,а?). Обе нетремице гледаху у мене, очекујући знак да сам насела, па да их потом оставим на миру (што сам и учинила, смешећи се довитљивости моје млађе сестричине).