Маска(ра)

Немам ништа, чак ни маскару (сестра ми давно поклонила, али је ретко користим, можда једном годишње, под условом да је нађем; ове године сам, дакле, пропустила прилику), кењкам по соби (морам да идем ненашминкана, као и свих година досад). 

Имаш (гас) маску у соби у ормару, довикује ми отац (направивши паузу у чаркању са женом под јеловином; што ти је капацитет: уста не заклапа, вазда жену подбада, а и уши начуљио). 

Ма не прави се луд, тј. паметан: што овакву лепоту да маскирам (маском кад шминке немам)!
Што твоје може да ти да (имплицитан) комплимент и подигне самопоуздање, то нико не може.