Обе мачке са својим скорашњим породом смештене су у старој кући. Вазда их обилазим и надзирем, храним и доливам свежу воду. Ако мене нема, онда, кад пожеле да изађу на чист ваздух, протегну ноге или просто одморе главу од кењкаве деце, довољно је да само мало поскоче на лабаву браву на вратима собе, узверу се уза зид и искоче кроз горње прозорче. Звучи веома компликовано, али само у случају да нисте мачка.
Проблем је кад изађе бела мачка, јер она не зна (или није у довољно доброј физичкој кондицији, иако је од црне кудикамо млађа) да се врати. А деца јој огладне и хтела би да их нахрани. Шта јој онда преостаје но да ми мјауче по тераси и ходнику док се не наканим да ју (упркос киши која пљушти) спроведем назад.
Тако и малочас. Таман сам се била спремила за спавање и посветила писању, али не имадох куд. Уклоних лаптоп с крила, навукох дугачак циклама џемперчић преко кратке љубичасте спаваћице (те се наведени одевни предмети нађоше на истој дужини) и (на босе ноге) гумене чизме с љубичастим, циклама и зеленим кружићима (баш ко да су за мене прављене). На тераси нађох кишобран, разапех га, па се, у тако заводљивој (па имам ваљда огледало, а имам и очи... чак и туђе, којима верујем) одевној комбинацији (празник за очи, нарочито оне што по ноћи виде ко по дану, само да се когод на улици затекао), упутих преко дворишта. Мац-мац, а мачка оде својим путем, па потом пред мене бану. Ух, дођавола, нисам понела кључ. Вратих се назад, да га на тераси преузмем из мајчине руке, па онда уведох неодговорну мачку и сачеках да се примакне "кревецу" (за који би се многи заклели да је пука гајба у којој је јесенас стајао црни лук).
Елем, ту спаваћицу (пуну ликре и оивичену чипком на кључним местима) купила сам пре неки дан (очарала ме на први поглед). И то не једну - ТРИ! Не, нисам баш тако алава: само је једна моја; остале две купила сам сестрама.
Једна сестра, она најмлађа, није ју погледала равнодушно, више разочарано. С два прста је пребаци с једног места на друго, рекавши: а туу си купила, мислила сам да је памучна... с неким медама... О, боже, купиш жени средство за узбуркавање брачних вода, а она не зна да га цени.
Друга се у то време налазила у Грчкој и спаваћицу виде тек данас, па се осмехну, допала јој се баш. Зато је сакри од мужа, да не квари изненађење.
Дакле, једног дана купила сам три истоветне (ако не мислимо на величине, тотално различите, као градација) спаваћице (беше то симпатично продавачицама, видех им по осмеху), а наредног одвела и другарицу, да јој покажем. Испрва ни она није много била заинтересована, али кад се, након пробања, врати из кабине, осмех (из којег сам ја прочитала много више од напред наведеног, иза којег сам препознала жену опијену тајанственом моћи - женственошћу) ширио јој се од уха до уха: баш је лепа!
Кад се појависмо на каси, продавачица се осмехну: јесте ли ви и јуче били (и купили тај исти артикл, у више примерака.. прећута). Јесам, кажем, и осмехујем се такође. Нећу се чудити ако сутра дође још неко, примети она. Немојте, јер ја сам таква: кад се мени штогод свиди, ја желим и друге о том да обавестим, да и они за себе нађу исту срећу (добра душа: побољшавам туђе сексуалне животе).
Другарици потом рекох да ми јави утиске (шта је муж... рекао). Она на то, са смешком, рече да сам "опасна" (а ниисаам, само ми бујна машта, разиграна, грехота зауздавати је), иако се тобоже правим наивна (ниједна од наведених констатација није тачна, верујте; али можда је боље да мисле како се правим наивна него да сам стварно таква), а ја је, једнако осмехнута, подсетих да испод мире триста вире. Дан касније од ње ми је стигла порука да ме њен муж пуно поздравља и захваљује ми (ко онаквој спаваћици одоли, има озбиљан проблем)... Сестре још ништа не говоре. А и ја ћутим ко заливена и не трепћем... одразом у огледалу опијена.
Проблем је кад изађе бела мачка, јер она не зна (или није у довољно доброј физичкој кондицији, иако је од црне кудикамо млађа) да се врати. А деца јој огладне и хтела би да их нахрани. Шта јој онда преостаје но да ми мјауче по тераси и ходнику док се не наканим да ју (упркос киши која пљушти) спроведем назад.
Тако и малочас. Таман сам се била спремила за спавање и посветила писању, али не имадох куд. Уклоних лаптоп с крила, навукох дугачак циклама џемперчић преко кратке љубичасте спаваћице (те се наведени одевни предмети нађоше на истој дужини) и (на босе ноге) гумене чизме с љубичастим, циклама и зеленим кружићима (баш ко да су за мене прављене). На тераси нађох кишобран, разапех га, па се, у тако заводљивој (па имам ваљда огледало, а имам и очи... чак и туђе, којима верујем) одевној комбинацији (празник за очи, нарочито оне што по ноћи виде ко по дану, само да се когод на улици затекао), упутих преко дворишта. Мац-мац, а мачка оде својим путем, па потом пред мене бану. Ух, дођавола, нисам понела кључ. Вратих се назад, да га на тераси преузмем из мајчине руке, па онда уведох неодговорну мачку и сачеках да се примакне "кревецу" (за који би се многи заклели да је пука гајба у којој је јесенас стајао црни лук).
Елем, ту спаваћицу (пуну ликре и оивичену чипком на кључним местима) купила сам пре неки дан (очарала ме на први поглед). И то не једну - ТРИ! Не, нисам баш тако алава: само је једна моја; остале две купила сам сестрама.
Једна сестра, она најмлађа, није ју погледала равнодушно, више разочарано. С два прста је пребаци с једног места на друго, рекавши: а туу си купила, мислила сам да је памучна... с неким медама... О, боже, купиш жени средство за узбуркавање брачних вода, а она не зна да га цени.
Друга се у то време налазила у Грчкој и спаваћицу виде тек данас, па се осмехну, допала јој се баш. Зато је сакри од мужа, да не квари изненађење.
Дакле, једног дана купила сам три истоветне (ако не мислимо на величине, тотално различите, као градација) спаваћице (беше то симпатично продавачицама, видех им по осмеху), а наредног одвела и другарицу, да јој покажем. Испрва ни она није много била заинтересована, али кад се, након пробања, врати из кабине, осмех (из којег сам ја прочитала много више од напред наведеног, иза којег сам препознала жену опијену тајанственом моћи - женственошћу) ширио јој се од уха до уха: баш је лепа!
Кад се појависмо на каси, продавачица се осмехну: јесте ли ви и јуче били (и купили тај исти артикл, у више примерака.. прећута). Јесам, кажем, и осмехујем се такође. Нећу се чудити ако сутра дође још неко, примети она. Немојте, јер ја сам таква: кад се мени штогод свиди, ја желим и друге о том да обавестим, да и они за себе нађу исту срећу (добра душа: побољшавам туђе сексуалне животе).
Другарици потом рекох да ми јави утиске (шта је муж... рекао). Она на то, са смешком, рече да сам "опасна" (а ниисаам, само ми бујна машта, разиграна, грехота зауздавати је), иако се тобоже правим наивна (ниједна од наведених констатација није тачна, верујте; али можда је боље да мисле како се правим наивна него да сам стварно таква), а ја је, једнако осмехнута, подсетих да испод мире триста вире. Дан касније од ње ми је стигла порука да ме њен муж пуно поздравља и захваљује ми (ко онаквој спаваћици одоли, има озбиљан проблем)... Сестре још ништа не говоре. А и ја ћутим ко заливена и не трепћем... одразом у огледалу опијена.
Нема коментара:
Постави коментар