Још док се туширах, мишљах о том како ћу се сместа бацити у кревет. Али се сетих да је вечерас требало да узмем сандале од обућара. Навукох танки џемперчић преко мајице и зађох у ноћ.
Зрикавци зричу, домаћини у мајицама без рукава, а ја... Таман хтедох да кажем како ће људи мислити да сам ненормална, кад се сетих да ни иначе вероватно не мисле другачије.
Јао, ова фобија од херпеса (који само вреба, чека да се мало разголитим у јулу, и ето га одмах на мојој усни) вазда ме доводи у непријатну ситуацију.