Ако се ових дана деси да се обучем "изазовније" но иначе, за то нисам ја крива (не бих ја то, а-а, ни за живу главу).
Не ради ми пегла! (Док сам пре месец дана пеглала једну мајицу, пегла је, из неког разлога, доживела нервни слом, пукО јој филм, излетеле из ње варнице... и сву ми мајицу рупичастом начиниле; од тада пегла и ја нисмо у добрим односима, не могу очима да је видим и никада јој нећу опростити.) Зато из ормара бирам шта се најмање или никако не гужва. А, као за инат, све то раздрљено, дубоко деколтовано, само да гледаш (кад бих допустила).
Јуче се розе шалом нисам огртала само због сунца (штитила сам се и од погледа). Под њим се скривала зелена туника, великог изреза на грудима (е неправде: велик израз, а мале...), а под туником циклама "троуглићи" (готово као да сам на плажу пошла). Признајем, повремено сам руб тунике придизала, да ме штити од радозналаца док, рецимо, у аутобусу спавам.
Само су ретки имали среће да се затекну на правом месту и да им поглед на ме падне баш када ми шал с рамена спадне и кад га раширим, не бих ли га потом боље наместила и у њему своје благо (ситниш) ушушкала.
Нема коментара:
Постави коментар